Daniel Kovač: Bračna zajednica kao piratska družina


Brak je potrebno reorganizovati. Vreme se promenilo i postulati na kojima leži moraju da budu neumitno redefinisani. Brak i bračni život su vrlo često predmet podsmeha i izrugivanja, a spolja gledano takav način života nudi malo toga privlačnog. Sa druge strane za brak se tvrdokorno zalažu konzervativci koji bi da ga zacementiraju u nečemu što samo donosi patnju i zaglupljenost. Najčešće se govori da u braku nema slobode. Slobode? Kao da je van braka ima u izobilju. Svejedno, evo nekoliko pasusa predloga o tome kakav odnos možemo zauzeti prema bračnom životu, tako da zadrži magiju koju je neophodno da ima.

Najefikasniji oblik organizovanja društvenih zajednica definisao je američki sufi teoretičar Hakim Bej. On je uveo pojam „Privremene autonomne zone“, skraćeno TAZ (Temporary Autonomous Zone). Takve zone se organizuju lokalizovano i privremeno, po potrebama ljudi koji ih prave, da bi, čim zadovolje svoju svrhu, nestale. Nakon toga se prave druge zone, na drugom mestu. To je vrlo izdržljiv, efikasan i subverzivan model i vrlo je zgodno primenjivati ga u svakodnevnom životu. Takav društveni odnos, TAZ, je vrlo teško nadzirati, kontrolisati, on uspeva da bude neprimećen i neiskvaren i zatim nestaje pre nego što bilo ko može da ga (zlo)upotrebi.

Bilo bi idealno da i bračna zajednica ima nešto od principa TAZ-a. Možda možemo da ga sastavimo kao niz TAZ-ova? Makar koliko privlačno delovala ova ideja ona ima jedan problem. Naime, brak je javan i trajan i kao takav vrlo ranjiv. On ne može da nestane poput TAZ-a i da se sastavi negde drugde. Stoga je potrebno pronaći neku drugu strategiju.

Jedan od mogućih načina za jačanje ideje o braku je taj da bude formiran i tretiran poput piratske družine. Da, spas za bračni život i njegovo pogonsko gorivo leži u tome da se supružnici odnose jedno prema drugome kao članovi piratske bande. To je ono što ih ujedinjuje, čini ih posebnim i daje im odlučujuće adute u sukobu sa ostatkom sveta.

Zašto sukob? I zasto sa ostatkom celog sveta? Pa, zato što su takva vremena. To postaje jasno svaki put kada ujutro kročite na ulicu. Ako to ne osećate, nema vam pomoći (uz otvorenu mogućnost da ste i blaženi i nemate nikakav problem). Dakle, bračna zajednica taj sukob ne traži, ali mora da ga prihvati i mora adekvatno da odgovori na taj izazov. Otud piratska strategija kao deo rešenja.

Dakle, tu su dvoje (ili dva ili dve), bračni drugovi i nasuprot cela kaša olujnih budalaština kroz koje oni moraju da plove. Tu je društvo, taj nejasni brlog raznih iskušenja, te mutne vode malogradjanštine, problema koje donose same porodice, zatim bitaka za poslu ili borbe protiv besposlice i besparice. Nimalo vam neće pomoći ni vesti, ni država, ni administracija, ni komšije (najčešće), dakle morate se osloniti samo na sebe i preuzeti kormilo vašeg bračnog – i kako predlažem – piratskog broda. „Ja sam tu za tebe, ti za mene. Čuvajmo se. Ako nas zarobe obesiće nas na jarbol ili baciti morskim psima.“ Ako želite da brak uspe, budite pirati. Živite na ivici, ali tako da prelazite ivicu. Leđa uz leđa, sa oružjem i odvažnošću.

Svaki član bande slobodno može da se ponaša prema spoljašnjosti, onome van braka, kao prema neprijateljskoj teritoriji čije blago valja opljačkati i zatim zbrisati sa ulovom. Tako je svakog jutra kada se napusti postelja i to traje do u povratka u porodičnu piratsku jazbinu. Svaki odlazak na posao, obavljanje neophodnih stvari i zaradjivanje novca se posmatra kao kradja i pljačka. Supružnicima su dozvoljeni svi trikovi da opljačkaju što više blaga za sebe i rade zajedno na tome. Pirati na ovaj način produbljuju poverenje, drže jedno drugom stražu i odolevaju spoljnim udarcima. Takav odnos zahteva stalnu budnost i često hrabre korake. Zahteva i taktiku i planiranje. Uticaj spoljnog faktora, onog koji zbunjuje i slabi, se u velikoj meri umanjuje.

Potencijalna deca takvog braka odmah počnu da se obučavaju da budu mali od palube i usvoje piratski način života u društvu. U idealnim uslovima, cilj je napraviti čitavu porodicu, nekoliko generacija pirata, sa svim nepisanim kodeksima koji se uspostavljaju u hodu i menjaju po potrebi.

Plen takvog života, naravno, nije samo novac. Plen je i vreme, ali i putovanja, predmeti, alati, veštine. Najveći plen je bliskost koja se neumereno i odmah konzumira. Ljubav u piratskoj družini je strasna, sa punom svešću o blizini poraza i propasti koja dahće za vratom. Zato se ljubav svaki put vodi kao da je poslednji put, a svaki novi dan predstavlja priliku da se ugrabi neka slast, zbriše i posle podeli u jazbini sa porodicom.

Bez ideje da ovo shvatite kao jedini model o temi o kojoj sam pisao, slobodno zaboravite ono što ste pročitali i otpišite to kao budalaštinu. Za preostale, nadam se da jedan ovakav pogled može da bude od izvesne koristi. Onima koji jesu u braku kažem: „Nož u usta, đulad u topove i kormilo u ruke.“. Onima koji nisu, šapućem sledeću misao na uvo: „Ako u nečijem pogledu prepoznate duh odmetništva i slani ukus piratske plovidbe – ne oklevajte ni za tren.“