Ivan Čkonjević: Rađanje čoveka

trudnoća

Moja supruga i naša dvanaest dana stara devojčica spavaju u spavaćoj sobi. Sedim na podu dnevne sobe, oslonjen na desni ugao troseda. Keruša Nuška, izmorena od skore šetnje, spava pružena uz moju levu butinu. Dva svetla otkrivaju konture prostora: svetlo ekrana netbuka predamnom i svetlo usmereno na ispunjene police biblioteke u hodniku.

Dvanaest dana ranije, učestvovao sam u rađanju svog deteta. Iskustvo koje bi ostavilo snažan utisak na svakog budućeg roditelja. Supruga se porodila u našem stanu, u dečijem bazenu postavljenom u biblioteci. Mesecima pre toga smo se pripremali čitajući najrazličitiju literaturu, isprobavajući različite položaje koji bi bili korisni, i savladavajući različite tehnike masaže koje bi mogli primeniti tokom kontrakcija i samog porođaja.

Naknadno, nismo imali nikakvih osuda od strane medicinskih radnika i specijalista, ali nažalost ne mogu reći isto za zaposlene u raznoraznim administracijama – počev od matičara. Nisam bio iznenađen takvom reakcijom jer je u zapadnjačkom društvu uobičajena praksa da se žene porađaju u porodilištima. Deca dolaze na svet uz obavezan nadzor lekara u specijalizovanoj medicinskoj ustanovi (bolnici). Makar nam tako govore, kao što su govorili i našim roditeljima. Zar može ikako drugačije, osim ako niste prababa i pradeda ili bušmani?!

U ovom tekstu, kao što već pretpostavljate, govoriću o jednom od najvećih tabua modernog doba koje stidljivo gmiže nad takozvanim zapadnim društvom. Naravno, ne sugerišem da je prirodan porođaj idealan za svakog. Pre nego kao budući roditelji donesete odluku – porazmislite o svim opcijama.

Pre dve godine sam počeo raditi u specijalnoj školi na poziciji nastavnika individualne nastave. Radim vežbe i tretmane sa decom oštećenog vida. Prvih mesec dana sam završavao radni dan s osećanjem kao da me je neko pesnicom munuo u stomak. Malo po malo i osećaj je iščezao. Razvio sam neku vrstu odbrambenog mehanizma. Verujem da su i medicinski radnici u situaciji da razvijaju sličan mehanizam. Tako hirurg ne seče čoveka, već tkivo. Naravno, kada su ulozi veliki, mehanizam mora biti efikasniji. Odbrambeni mehanizam se ponekad otrgne kontroli, istrebi empatiju i prelazi u patologiju.

Mnogo je faktora koji su doprineli da porodilišta u mom sistemu poimanja sveta ne budu najsvetlije tačke. Razumljivo mi je da je loša raspodela sredstava pogodila zdravstvo i time ga ranila: manjak kreveta, manjak osoblja, ali nerazumljivo mi je i postojanje manjka razumevanja. U skladu sa dosadašnjim saznanjima mogu reći da su porodilišta fabrike za rađanje dece. Bezmalo funkcionišu kao pokretne trake.

Jedna od stvari koja je uticala na našu odluku o prirodnom porođaju u našem stanu je indukcija, koju smo po svaku cenu želeli da izbegnemo, a koja se u porodilištima skoro uvek aplicira. Dug porođaj ne znači nužno i lošu stvar. Svakom kontrakcijom i svakim naponom telo porodilje se priprema i prilagođava. Ljudsko telo je sposobno za rađanje – programirano je za taj proces. Hormoni igraju veliku ulogu, posebno oxytocin – neuromodularni hormon ili ljubavni hormon i endorfin. Ubrzavanjem procesa, oduzimamo telu mogućnost da se adaptira. Kod porođaja bez veštačkog indukovanja tkivo je postepeno pripremano, istezano i nije ga potrebno epiziotomirati. Verujem da slonici ili kravi ili bilo kom drugom većem sisaru niko ne ubrizgava indukciju. Živo me interesuje ko bi imao hrabrosti izvršiti epiziotomiju slonici, i kako bi se proveo prilikom ušivanja (bez anestezije). Jedini zdravorazumski razlog toliko rasprostranjene primene indukcije je smanjenje trajanja porođaja, i ide u prilog samo osoblju koje asistira porođaju. Duže vreme oporavka ne predstavlja usko grlo u funkcionisanju fabrike za rađanje dece.

Naravno, postoje situacije u kojima je porodilište obavezan izbor, ali strah od porođaja je loša indikacija za carski rez. Uredno vođena trudnoća je svakako preduslov prirodnog kućnog porođaja.

Moderno zapadno društvo je mahom kroz medije uticalo na razvijanje straha od porođaja. Kroz bezbroj filmova se porođaj predstavlja kao izrazito bolno i traumatično iskustvo. Klasična scena kinematografskog porođaja prikazuje ženu koja vrišti i reži kao da se nad njom vrši ritual isterivanja đavola. Često u vestern filmovima, navodim ovo kao prikaz premedicinskog porođaja u kinematografskom opisu, nailazimo na sliku samohranih očeva koji brinu o svojoj deci. Majki u takvoj slici nema i tu i tamo se nagovesti da je ona umrla mlada – na porođaju. Moderni žena i muškarac su isprepadani porođajem, jer su usvojili medijski plasiranu sliku kao tačnu. Moram priznati da sam i sam imao strah od porođaja kada smo supruga i ja razmatrali opciju prirodnog porođaja kod kuće. Naravno, bio sam zabrinut za njenu bezbednost, kao i za bezbednost deteta. Strah je biljka posađena u plodnu zemlju neznanja. Što sam više čitao o porođaju, što sam više dokumentarnih filmova i samih snimaka porođaja video – strah je slabio. Pred naš veliki dan, straha skoro da i nije bilo.

[vimeo http://vimeo.com/76081923]

Naravno, porođaj boli. Ali kako nam je rečeno pre, i kako mi je supruga opisala kasnije, taj bol deluje prirodno i nije neizdrživ. Postoje pauze između bolnih faza. Endorfin i oxytocin u organizmu urade svoju funkciju.

Organizam sisara na strah reaguje pojačanim nivoom adrenalina. Adrenalin je hormon koji se luči u slučaju opasnosti, odnosno strah potpomaže njegovo lučenje. Ovaj hormon povećava spremnost bića da pobegne ili da se bori. U savani, na primer, ako bi antilopa rađala svoje mladunče i osetila prisustvo predatora – adrenalin u njenom organizmu bi uticao na stopiranje porođaja do trenutka kada se nađe izvan opasnosti. Isto je i delovanje adrenalina na ljudski organizam. Dakle, poslednja stvar koja je potrebna trudnici tokom porođaja je strah.

Kada smo supruga i ja na prvom pregledu dobili potvrdu da očekujemo dete, pitali su nas da li želimo da dobijamo poruke putem sms-a o tome kako napreduje trudnoća. Naravno pristali smo. Prve poruke su bile tipa: vi ste sada u toj i toj nedelji i vaše dete je veliko toliko i toliko milimetara, ili – sada se vašem detetu razvija to i to. Posle izvesnog vremena su krenule bizarne poruke: vaše dete ukoliko se sada rodi ima minimalne šanse da preživi izvan utrobe!

Strah (ili neznanje) modernog zapadnjačkog čoveka prepustio je porođaj medicini. Mnogi su radi i platiti da bi svoju decu na svet doneli carskim rezom. “Samo me drogirajte i izvadite ovo stvorenje iz mene”, ova rečenica u mojim ušima uvek odzvoni slikom čuvenog kadra iz filma “Total recall” (1990.).

Porođaj nije vreme za suočavanje sa strahom, oni moraju biti savladani davno pre probnih kontrakcija. Da bi se žena odlučila na prirodan porođaj, prvenstveno mora da veruje svom telu i njegovim sposobnostima

Ono što se medicinskim primatom sugeriše budućim očevima je kada kontrakcije budu na razmacima od 5 minuta, strpajte vaše supruge u automobil i istovarite ih kod nas gde će se o njoj brinuti ljudi sa fakultetskom diplomom (koja je ujedno i sertifikat za izvođenje egzorcizma) – a za to vreme iskoristite poslednji trenutak vaših slobodnih života i obeznanite se sa vašim bližnjima. Ne brinite, zadržaćemo vaše supruge i bebe taman dok se ne oporavite od ispiranja želuca.

Istina je malo drugačija od onoga što se govori budućim očevima. Porođaju najčešće asistira babica, dok tu i tamo povremeno lekar izađe na binu da se pokloni publici – i uveri se da je sve uredu.

Medicinski model porođaja je prvobitno odstranio očeve iz događaja koji nije samo rađanje deteta – već rađanje porodice. Ova segregacija očeva, postepeno popušta unutar medicinskog modela. U gradu u kome mi živimo i dalje nije moguće da otac prisustvuje rođenju svog deteta. Žena je primorana da taj intiman i bitan trenutak provodi sa nepoznatim ljudima. Ovo je još jedan od razloga zašto smo se odlučili na prirodan porođaj kod kuće. Želja nam je bila da tokom porođaja budem njena emotivna podrška i uz suprugu aktivni učesnik u rađanju naše porodice.

Prolazio sam sa njom kroz skoro svaku kontrakciju: masirajući je (primarno lumbalni deo leđa), trudeći se da joj kontrakcije prolaze što lakše, pružajući emotivnu podršku i nežnost. Kontrakcija za kontrakcijom – telo se pripremalo. Već smo bili u dečijem bazenu za tu priliku postavljenom u biblioteci našeg stana, kada su krenuli prvi naponi.

Prinudni položaj na leđima je neizbežna nelagodnost u porodilištima. Taj položaj odgovara jedino osobi koja asistira. Kad god bi moja supruga ležala na leđima porođaj je stagnirao, a gravitacija je pomoć koju nijedna porodilja ne bi smela zanemariti.

Vreme je odmicalo, u bazen je stalno dolivana topla voda dok smo Danijela i ja tražili položaj koji joj u tom trenutku najviše odgovara. Kontrakcije su se proredile, skoro nestale, ostajali su naponi. Kada je u 20:25 tog dana naša ćerka Iskra uplivala u bazen, imao sam utisak kao da sam osvojio Mont Everest. Malo je reći da se divim snazi i hrabrosti svoje supruge. Ovakvo osećanje je uglavnom ukradeno očevima.

Pupčanik nisam presekao dok god je pulsirao. Izvanredan je osećaj kada otac deteta bude onaj koji fizički odvoji bebu od majke. Smatram da su ti prvi trenuci od posebne važnosti da dete oseti toplinu i blizinu bića sa kojim je bilo u simbiozi čitavih devet meseci – koža na kožu. Emotivno toplo okruženje i rođenje bez nasilnosti, bez odvajanja, bez traume. To je najmanje što dugujemo svojoj deci.

Preporuka za čitanje:
Ako želite više da uđete u priču oko prirodnog porođaja, savetujem za početak knjigu “Ina May’s guide to childbirth” Ine May Gaskin. A ukoliko vas interesuje preporuka koja nema veze sa porođajem, ali ima sa Bretanijom, savetujem vam knjigu Kenneth White-a “Kuća plime i oseke” (La Maison des marées).

Ivan Čkonjević
https://soundcloud.com/ivan-ckonjevic/live-slatki-bivsi-exp-iskra

20 comments

  1. Author Image
    Nina

    Sjajan clanak! Mi se pripremamo za porodjaj pocetkom septembra i planiramo “natural birth” kako ga ovde zovu.

    Mala primedba: skoro sve sto ste napisali i opisali je bilo pokriveno na pripremnim casovima ovde u SAD (zapad!) gde smo suprug i ja stekli utisak da postoji veliki pokret u pravcu porodjaja tipa vaseg. Cak i bolnice stvaraju uslove ka tom pravcu (velike kade u individualnim sobama gde svi clanovi porodice — ako to majka zeli — mogu da ucestvuju, izbegavanje svih “medical interventions” i “pain killers” osim ako roditelji insistiraju ili postoji opasnost… )

    Meni se cini da smo vise mi na istoku (ukljucujuci ceo juzni deo Evrope, tj. Italija, Spanija, ex-Yu itd.) zarobljeni u mentalitu koji je vladao 60′ – 80′ godina u SAD, barem sto se medicinskih ustanova tice. Da ne pricamo o statistikama o carskom rezu! Nemacka i sever Evrope su mnogo napredniji a cini mi se i SAD/Kanada — barem u boljim bolnicama :)

    Pozdrav!

  2. Author Image
    Ivan Čkonjević

    Pozdrav Nina,
    Naravno Ina May Gaskin je i dalje aktivna. Drži seminare i predavanja promovišući prirodan porođaj širom SAD-a.

    U našoj zemlji, na pripremnim časovima su nam (budućim očevima) demonstrirali kako da previjemo bebu uz reči: “Ne trpajte se previše tu. Previjete ponekad da vaše supruge vide da ste aktivni. Njih smo bolje obučili od vas u ovome, a neke majke i ne vole ako neko drugi dira dete.” (kraj citata)

    Pokret natural birth-a ima istoriju u sjedinjenim državama. Kod nas je ova priča nešto o čemu se uglavnom ćuti.

    Smatram da se o ovakvim primerima treba govoriti. Suština je da ljudi trebaju biti upoznati sa činjenicom da imaju izbor.

    Srećno sa porođajem.

  3. Author Image
    Ivana

    Tekst je odličan, ako izuzmemo pominjanje krava i slonica :) Jedna od posledica čovekovog uspravnog hoda je sužavanje karlice pa samim tim i teži i bolniji porođaj. Žena imaj teži i bolniji porođaj od slonica, krava, žirafica i mišica. Ne kažem da zbog toga treba da bude indukovan, kao i da se žena odmah seče i ušiva na živo.

    Pozdrav i svako dobro!

  4. Author Image
    milka

    jao…, moja prijateljica se nalozila na ovakav porodjaj, beba joj se zaglavila na pola puta i ugusila, sada ne moze da veruje sta je sebi uradila, a indukcija ponekad mora da se daje, meni je pukao vodenjak rano i posle 12 sati se nisam otvorila pa su morali da mi daju da bi krenuo porodjaj, previse je to vremena za bebu bez vode, imala je blagu infekciju ali je srecom sve ok, ja mrzim lekare vise nego ista ali da se poradjam sama kod kuce, ne, hvala!

  5. Author Image
    Ivan Čkonjević

    Pozdrav Milka,

    uredno vođena trudnoća i pravilan položaj bebe su bili preduslovi da se odlučimo na prirodan porođaj. Naravno, postoje slučajevi u kojima je porodilište jedini izbor, ali procenat tih slučajeva nije 100% svih trudnoća. Indukcija je korisna u nekim slučajevima, ali njena primena u svim slučajevima je besmislena.

    Nesrećni slučajevi se dešavaju i u porodilištima. U poslu kojim se bavim, često nailazim na primere loše izvedenih porođaja u ustanovama. Možda je to uticalo da se sa suprugom odlučim na drugu opciju.

    Suština teksta je u sledećim tačkama: postojanju izbora, strahu, prinudnom položaju i drugim položajima, emotivnoj podršci, iskustvu moje supruge i mom iskustvu itd.

    I na posletku, ovaj tekst je napisan kao nešto što bi vas i vaše supruge zainteresovalo više na temu rođenja. Na vama je da se informišete i na vama je da donesete vašu odluku.

    Hvala.

  6. Author Image
    Marija

    Caos,tekst je fantastican,sve zvuci superiska,
    medjutim samo u idealnim uslovima,
    ja se na sledecem porodjaju ne bih odvazila na taj rizik,
    u prvoj trudnoci sve je bilo idealno sve do samog termina-medjutim uoci termina doktor u porodilistu (preko veze) koji mi je radio ctg ustanovio je da je smanjen bebin puls jer se pupcanik obmotao iznenada oko vrata i da se beba nece spustiti i da ako budem cekala da mi pukne vodenjak da ce samo beba patiti,naravno nije mi tad nista rekao vec mi bez objasnjenja rekao “sutra radimo porodjaj uz indukciju” nasta sam ja prohisterisala posle.Tek nakon porodjaja mi je objasnjeno da eto nisu hteli da panicim pa mi nisu rekli da je bebi pupcanik oko vrata i da bi odbijanje indukcije bio rizik i na moju odgovornost.I sam porodjaj je tekao teze ne samo zbog tog pupcanika vec zato sto je beba-opet vrlo kratko pre porodjaja-promenila pozu i namestila se nekako da izlazi koso a na pravo sto je otezavalo.
    Kako bih ja to izvela kod kuce???
    Nisam strucna-cula sam od strucnih ljudi kojima verujem-da je bolje nekad recnuti zenu nego da se sama pokida.
    Imala sam srecu da mi reviziju i usivanje rade uspavanoj :)
    Imam pitanje-ko radi reviziju u kucnim uslovima? Postoji rizik i nakon porodjaja ako se revizija ne obavi kako treba.
    U svakom slucaju-sledeci porodjaj cu probati da ulepsam-ne porodjajem u kuci-nego makar odlaskom do gradske bolnice zbog mogucnosti kade,prisutstva muza,mobilnog telefona koji pruza mogucnost neke omiljene muzike,fotoaparata,itd..Zaista mi je bilo pusto i dosadno u Visegradskoj kad u pauzama izmedju kontrakcija nisam imala nista da me opusti,ni muzike,ni dragog da mu stisnem ruku i podelim utisak,ni fotoa da zabelezi najlepsi momenat.

    Eto tolko od mene,
    pozdrav i takodje svako dobro!

  7. Author Image
    Ivan Čkonjević

    Pozdrav svima od novopečenog tate i autora teksta “Rađanje čoveka”.

    Najiskrenije nisam očekivao odjek kakav je dobio ovaj tekst, ali to što nešto nisam očekivao ne znači da mi nije drago da je ovaj tekst zaokupio toliku pažnju.

    Tekst je podeljen na više sajtova i raznih grupa na fejzbuku, i jednostavno ne stižem da se bavim konstantnim davanjem odgovora. Pitanja, naravno, ima previše s obzirom na specifičnost teme.

    Letimično pregledanje teksta ne podrazumeva da je on pročitan, a još manje kognitivno obrađen. Ovo nije uvreda, već konstatacija. Da je kojim slučajem izvršeno upoznavanje sa temom, kao što sam naveo na kraju teksta (ili sa Bretanijom, ukoliko vam tema nije interesantna) – imali bi smo mnogo manje nesuglasica. Ugrubo, postoje dve vrste prirodnog porođaja: asistiran i neasistiran. Youtube je prepun snimaka i jednih i drugih. Mi smo imali asistiran prirodni porođaj u našem stanu. Gde to stoji u tekstu, pitate se. Nigde, odnosno na istom mestu gde piše i da je porođaj bio neasistiran. Osim Danijele i mene, na rođenju naše ćerke Iskre bili su prisutni Danijelina majka i sestra, babica u penziji Divna Miljković (http://www.divnababica.com/divnababica) i Danijelina prijateljica koju je upoznala na obuci za dule (zahvaljujući njoj imamo sijaset fotografija i video snimaka rođenja našeg deteta).

    Svaki porođaj je rizik: bio on u bolničkim ili kućnim uslovima. Delom zbog prirode posla kojim se bavim, delom zbog iskaza naših prijatelja koji su imali iskustvo porodilišta, želeli sam da učinimo i obezbedimo ono što smo smatrali da je najbolje za moju suprugu i naše detete. Da li smo imali sreće? Naravno. Svaki roditelj koji je dobio živo i zdravo dete je imao sreće. Postoje i oni koji nisu imali sreće, ali tu decu nećete videti na našim ulicama, jer im naše ulice nisu prilagođene (na ovu temu mogu mnogo napisati).

    Ni u jednom delu teksta, nisam rekao: bojkotujte porodilišta i porađajte se po svaku cenu u svojim kućama. Naravno, to bi bila velika glupost.
    Copy-paste iz teksta:
    1. Naravno, ne sugerišem da je prirodan porođaj idealan za svakog.
    2. …postoje situacije u kojima je porodilište obavezan izbor, ali strah od porođaja je loša indikacija za carski rez. Uredno vođena trudnoća je svakako preduslov prirodnog kućnog porođaja.
    3. Pre nego kao budući roditelji donesete odluku – porazmislite o svim opcijama.

    Prvenstveno, tekst je napisan da prenese naše iskustvo. Ali u subkontekstu tekst je namenjen da inspiriše i eventualno motiviše. Trudnoća nije stanje pasivnosti budućih roditelja. Informišite se i zajedno donesite odluke. U gradu u kome mi živimo, nije moguće da otac, niti bilo koja druga osoba od poverenja, prisustvuje porođaju. U tekstu sam izneo naše iskustvo. Ako vas tekst motiviše samo za toliko, vredelo ga je napisati. Ako u podsvesti budućih majki ostane samo podatak da možda položaj na leđima i nije najbolji – opet, tekst je vredelo napisati. Da smo sve uslove (makar prisustvo oca, bazen i omogućene promene položaja) imali ispunjene u porodilištu, verovatno se nikada ne bi smo odlučili na porođaj u našem stanu.

    Član 23. Ustava Republike Srbije: “Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom.” U Ustavu Republike Hrvatske, slično stoji u članku 35: “Svakom se jamči štovanje i pravna zaštita njegova osobnog i obiteljskog života, dostojanstva, ugleda i časti.” Koliko majki koje su se porodile u porodilištu može da potvrdi da im osoblje porodilišta tokom porođaja nije pogazilo Ustavom garantovano pravo?

    Trudnice moraju pre svega imati human i dostojanstven tretman. Deca moraju da se rađaju na način dostojan čoveka. Prirodan porođaj, ukoliko nije kontraindikovan, je pravo majke. Odluka o tome da li želi indukciju ili ne pravo je majke. Naravno ukoliko nije medicinski opravdana – a ubrzavanje porođaja radi skraćenja vremena koje osoblje provodi kraj trudnice nije medicinski opravdano. Zauzimanje odgovarajućeg položaja mora biti pravo majke. Prisustvo oca ili druge osobe od poverenja mora biti uobičajena praksa u svakom porodilištu. U nekim razvijenijim zemljama, kučni porođaj je stvar izbora i zdravstveno osiguranje ga pokriva. U tim slučajevima stručna lica izlaze na teren.

    Da bi ispunili osnovna prava trudnica, pred našim porodilištima u budućnosti stoji veliki put reforme. Iznošenje bezbroj primera sličnih našem, razgovori i diskusije na ovu temu, kao i osvešćivanje budućih roditelja nužan su predkorak tim reformama. Da bi se potreba zadovoljila, ona se prvo mora iskazati.

    Srdačan pozdrav.
    Ivan Čkonjević

  8. Author Image
    Marija

    :) hvala na jos jednom textu!!

    nisam znala uopste dal je porodjaj asistiran ili ne pa sam zato i pitala :)
    zanimalo me eto ko radi reviziju,ko radi usivanje ako dodje do te potrebe itd.
    (posto mame,dule i ostali tu ne mogu da pomognu :) )
    eto vidis nisam znala da babice rade i sve to-znam da u porodilistu babice poradjaju a doktori usivaju i rade reviziju.. (tako je bilo u mom slucaju)

    Sto se tice kade-ako citaju neke buduce mame ovo-ima je na Zvezdari u porodilistu-medjutim retko ko to zna,prisutsvo supruga je takodje svuda po porodilistima moguce (govorim o Bg-u),medjutim te poze koje se spominju-to moze samo kod kuce nazalost.

    Super text jos jednom da kazem i super dozivljaj,
    naravno treba znati sve moguce informacije i komplikacije ,
    mnoge buduce mame ce to procitati samo povrsno i zbog toga nije lose ovde komentarisati i pitati sve i svasta : )

    Pozdrav veliki!!

  9. Author Image
    Sladja

    Veliki pozdrav!
    Iz članka vidim da smo na istoj frekvenci :)) Moj suprug i ja celim srcem podržavamo prirodni porođaj. Prvo dete nažalost nije rođeno tako, već uz indukciju, epiziotomiju itd., ali za drugo smo se bolje pripremili i znali smo šta želimo. Ono što možda mnogi ne znaju je da u Srbiji postoji porodilište gde možete da dobijete upravo ovakav porođaj, a to je porodilište u Pančevu. Oni su nas osvojili na prvi pogled i zadobili naše poverenje. Toplo preporučujem razgovor sa sestrom Radicom svakome koga dalje interesuje ova tema.
    Za prvo porođajno doba poseduju divne rekvizite za ublaženje tegoba (nažalost još uvek ne i bazen, ali rade i na tome). Suprug nije samo prisutan, već i uključen (pokazuju mu, između ostalog, kako da masira, upravo to o čemu ste vi pisali). Možete zamračiti prostoriju, pustiti muziku… Babica je sve vreme sa vama. Zaista su stručne, lepo čuvaju međicu i procenat epiziotomija je drastično smanjen. Ni na šta niste primorani (brijanje, ležanje i porođaj u tačno određenom položaju, uzdržavanje od vode i pića – sve to ne važi). Ljubaznošću babice i mi imamo dosta fotografija za uspomenu. Suprug je presekao vrpcu i zajedno smo proveli dva sata nakon porođaja, povezujući se sa bebom, “koža na kožu”. Nemam reči koliko je sve bilo nestvarno lepo i korektno.
    Ukoliko žena želi drugačiji porođaj (epidural i slično), može i tako. Njihov stav je “vratiti porođaj ženama”, saslušati ih, sagledati njihove želje i potrebe.
    Nadam se da će i druga porodilišta krenuti njihovim stopama i da će “fabrike za rađanje dece” prestati da postoje.

  10. Author Image
    Tamara Obrenovic

    Dragi Ivane, vasa prica je dirljiva i poucna i veoma inspirativna. Ja sam mama cetvoro dece. Pamtim cetiri divna porodjaja koji bi bili jos divniji da su bili u kucnim uslovima.
    Vasa prica je vizionarska i ja sam uzivala. Kada se radjala moja Iskra (sad joj je 4.5 godine) nisam ni slutila kakva ce svetlost uci u nase zivote njenim rodjenjem.
    Izgleda mi kao da su Iskre blagoslov :))

  11. Author Image

    Ivane…mislim da si ti junak cijele price…..kao opcinjena sam posmatrala sa koliko ljubavi i paznje olaksavas svojoj Danijeli bolove….naprosto ste carobni oboje….vec sam nekoliko puta gledsala vas video i svaki puta bez daha….tako bih vas zagrlila obadvoje ..prekrasni mladi ljudi…..

  12. Author Image
    Milan

    Otac sam cetiri sina. Plakao sam gledajuci video. Dva sina su se rodila u porodilistu u Sarajevu a dva u Kanadskom mjestu Mississauga odmah pored Toronta. Naravno da sam prisustvovao radjanju dvojice mladjih. Nezaboravno iskustvo, najbolje u mom skromnom zivotu. Ovdje je to normalno da ocevi prisustvuju i direktno pomazu (sta god hoce da rade osim strucnih stvari). Rekao bih da je to kombinacija o kojoj je Ivan govorio. Ja sam pratio bebe gdje god da su ih vodili a 95 posto vremena su bili sa majkom. Osjecali smo se bolje nego kod kuce jer smo imali podrsku specijalista. Mozete napraviti video sto mi i jesmo (ne ovako dobro) i niko vas nece izbaciti i nikome ne smetate.

  13. Author Image

    Svaka čast! Ne mogu dovoljno rečima opisati koliko sam zahvalna tebi Ivane i tvojoj porodici na iskustvu koje ste podelili sa nama! Verujem da ste time ohrabrili mnoge koji razmišljaju o sličnom, uključujući i mene. Video je fantastičan! Prelep je! Osetila sam ljubav i podršku koju si pružio svojoj dragoj i dirnulo me je do srži. Hvala, neizmerno hvala!

  14. Author Image
    MS

    Najpre želim da poželim Ivanu, Danijeli i Iskri sve najbolje i čestitam na hrabrosti da ovako intiman i privatan momenat iz svog života podele sa svima nama na Internetu.

    Što se tiče rizika i uopste toga da se radi o pravu na ličnu odluku (porodjaj kod kuce ili ne) Ivan je već sve objasnio. Ipak moram da napomenem da se na Zapadu zna ko su dule i prirodni porodjaj u sopstvenoj kuci ili tzv. porodjajnoj klinici nije tabu, čak naprotiv,

    Ono sto hocu da kazem je da sam gledajuci video kao majka 2 dece prepoznala bol na licu porodilje ali na videu se vidi da se upravo uz pomoć partnera na tu bol zaboravlja i definitivno se vidi koliko je partner (uz strucne osobe) bitan na porođaju. Malo je muskaraca koji su toliko hrabri da izdrze porodjaj uz svoju ženu i zato jos jednom bravo za Ivana!!! Jos jednom cestitke a posebno na vasoj ljubavi!

  15. Author Image

    Najpre želim da poželim Ivanu, Danijeli i Iskri sve najbolje i čestitam na hrabrosti da ovako intiman i privatan momenat iz svog života podele sa svima nama na Internetu.

    Što se tiče rizika i uopste toga da se radi o pravu na ličnu odluku (porodjaj kod kuce ili ne) Ivan je već sve objasnio. Ipak moram napomenuti da se na Zapadu zna za ulogu dule i da prirodni porodjaj kod svoje kuće ili u tzv porodjajnim kucama (birth house) nije tabu.

    Ono sto hocu da kazem je da sam gledajuci video kao majka 2 dece prepoznala bol na licu porodilje ali na videu se vidi da se upravo uz pomoć partnera na tu bol zaboravlja i definitivno se vidi koliko je partner (uz strucne osobe) bitan na porođaju. Malo je muskaraca koji su toliko hrabri da izdrze porodjaj uz svoju ženu i zato jos jednom bravo za Ivana!!! Jos jednom cestitke a posebno na vasoj ljubavi!

  16. Author Image
    Anonymous

    Hvala što ste podelili vaše posebne trenutke i sa svima nama nepoznatima :). Mislim da je porođaj, posebno ovakav, tabu tema kod nas. Definitivno ste meni i mom dečku dali ideju!
    Snimak i fotografije su predivne.

  17. Author Image
    Anonymous

    Svaka čast na hrabrosti, mada smatram da nikako niste u pravu.
    “Uredno vođena trudnoća je svakako preduslov prirodnog kućnog porođaja.” Ne bih se s tim složila. Moja je bila takva, savršena. A porod težak, dovršen carskim rezom nakon čega je uslijedilo spašavanje mog života. Beba je bila dobro, ali ja ne. Da je porod bio kod kuće danas ne bi ovo pisala. Svaki porod predstavlja polaznu točku za moguće komplikacije stoga ima da se vrši na mjestu gdje ti mogu pomoći ako krene po zlu!

  18. Author Image
    natasa

    predivan tekst :) Imam troje dece, prosto mi dodje da rodim i cetvrto! Svaka vam cast na hrabrosti i spremnosti da to podelite sa svima nama koji smo radi da sirimo svoje vidike. Moje dve starije devojcice (10 i 12g) su takodje pogledale video mozda im u nekoj buducnosti to bude odluka a ja cu im tada biti podrska :). Inace ja sam se zadnja dva puta poradjala bez indukcije jer sam u prvoj trudnoci imala CR jer mi je beba izlazila karlicno. Drugi put mi je beba bukvalno izletela nisam ni stigla do porodjajne sale ali treci put mi se oduzilo cak 18 sati ali su mi dozvoljavali da se setam jedino nisam smela da pijem vode i to mi je najteze palo. Puno srece u budocnosti od <3 vam zelim.

  19. Pingback: Nove godine zato dolaze | Dišpet

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>